Pocetna Buduci pravci kretanja krize Srbija i EU Ekonomski program Ministarstva Poruka Kontakt
 
   

Minisatrstvo Ekologije

Radne Akcije su nam najpotrebnije na ciscenju i uredjivanju Srbije i tu se mora omladina angazovati preko leta da to radi. Bolje je da to omladina radi nego da lezi kuci i igra igrice na kompjuterima. Generalno ne postoji gotovo ni jedan roditelj a koji kuci ima kompjuter da mu dete dnevno ne provede nekoliko sati igrajuci igrice koje zaglupljuju omladinu, svode ih na nivo da su nesposobni i za licni i za drustveni zivot i zivotne izazove. Sa jedne strane imamo kompjutere a sa druge strane imamo droge. Ne bude li radiklanih promena crno se pise nasoj omladini.

Postujem ekologiju ali mi danas nemamo proizvodnju. U medijima vidimo neke crne ekoloske rupe u Srbiji. Pohapsise ljude u Gornjem Milanovcu, brujalo nekoliko dana i nikom nista posle toga. To nisu hapsenja radi krivicnih gonjenja nego hapsenja radi medija i pokazivanja narodu da se kao nesto radi. Ukoliko ne bude osudjujuce presude podrzavam uhapsene da traze novcanu nadoknadu zbog kaljanja casti.

Osnovana je Agencija za hemikalije koja trazi sada da joj se do 31.03.2011 dostave podaci o uvozu hemikalija. Kada se uvoze hemikalije svu evidenciju o uvozu se vodi na carini. Pa zasto ta Agencija ne trazi te podatke od Carine nego od uvoznika. Pa valjda Carina moze da im da te podatke koji su tamo slozeni. Nego potrebno je opravdati radna mesta u Agenciji jer neko ce tamo te podatke da unosi ponovo a to je onda brdo posla. Ovde firme gube vreme a to nikoga u Srbiji ne interesuje. E, pa bogami ako ovaj program zazivi zanimace i te kako. U odnosu na 1989 godinu koja je bila rekordna po proizvodnji sta to u Srbiji toliko radi da imamo toliko tih strasnih ekoloskih crnih tacaka. Proizvodnju u odnosu na 1989 necemo postici ovim tempom u narednih 150 godina.

Potuno mi je neshvatljiv Zakon po kom se gase autootpadi i da vise nema prodaje polovnih autodelova. Ta mera iskljucivo odgovara proizvodjacima stranih automobila a nama izbijaju devize iz dzepa koje i nemamo. Ovaj Zakon se kosi i sa moralnim shvatanjem zivota i sveta jer sirovine na zemaljskoj kugli su ogranicenog kapaciteta i valjda bi trebalo da ih sto vise razvucemo a ne da sve potrosimo za svog zivota a posle nas potop. Neko ce reci pa polovni automobili se recikliraju a ja kazem da se svakom reciklazom gubi jedan deo materijala pa stoga taj materijal treba da razvucemo sto vise pre reciklaze i konacnog gubitka materije.

Prvo se moraju uvesti pravila o cistoci ulica, gradova, sela, jer cistoca veoma znacajno utice na turizam. Tih pravila se moraju pridrzavati svi i gradjani i firme i drzava. Bacanje smeca iz kola, kolika je tu kazna, i pravilo da svako moze da prijavi vozaca koji baca to smece. Smece na ulicama koliko je to kazna. Imamo kazne za pusace ako puse na zabranjenim mestima ali nemamo kazne za smece ili su te kazne beznacajne ili skrivene ali u svakom objektu na svakoj prostoriji na svakim vratima postoji znak "Zabranjeno pusenje". Nisam pusac samo uporedjujem te dve stvari znacajne za nase zivote.

Mi treba da priznamo istinu da smo mi narod koji zivi u smecu i da se prvo toga moramo resiti. Skoro sam isao Autoputem za Novi Sad i u povratku vidim jednu deponiju smeca, vetar duva i raznosi kese na polja koja su pod psenicom. Idealno za zarazu psenice a posredno i nas koji tu psenicu koristimo. Pored samog autoputa deponija smeca. Pa turista samo kada vidi to ima da bezi odavde. Takve stvari su odlika niskih civilizacija. Zasto minsitar sa svojom svitom ne ode tamo bez kamera da to resi. O reci Ibar ka Novom Pazaru da ne govorim o kesama i smecu u reci. Nisu problem Srbije samo ova dva primera takva je cela Srbija, svaka reka i recica. Pored puteva na hiljade divljih deponija.

Na medijima nisam cuo niciji apel da ne prljamo gradove i sela da odlazemo i razdvajamo smece. Pre 6-7 godina bio je jedan seminar u Beogradu na kom sam bio prisutan a ticalo se reciklaza otpada. Predavaci su bili iz Austrije iz Beca. Prvi put me bilo sramota medju ljudima koji zive u tako ekoloski sredjenoj drzavi. Iz gradske vlasti su bili ljudi koji nemaju nikakvog uticaja na donosenje odluka. Tamo je trebao da sedi gradonacelnik da cuje i vidi a posle toga naredi sta da se radi. Objasnjavali su kako se tamo radi sa otpadom kako se otpad razdvaja i gde taj otpad ide i kako dalje i kako drzava potpomaze taj proces. Objasnjenje je bilo do detalja. Naveo bi primer savrsenstva u tom poslu. Stakleni otpad se melje i salje u fabrike stakla po ceni recimo 1.000 evra po kamionu mlevenog stakla. Na kraju godine se svedu svi troskovi drzavne komunalne sluzbe koja sakuplja i melje staklo, ukalkulisu se troskovi plata i kupac odnosni fabrika stakla obavestava koliko u sledecoj godini imaju pravo na besplatne kamione mlevenog stakla jer su u prosloj godini pretplatili mleveno staklo toliko i toliko para.

Posle mozda jedno 6 meseci sam poslao meil tadasnjem gradonacelniku Beograda da ga pitam dokle smo mi stigli sa smecem u odnosu na Austrijance. Nikakav odgovor da budem nisam ni ocekivao ni dobio. Posle nekih godinu dana mesto Mladenovac sam video da je prvo u Srbiji pocelo da razdvaja smece na staklo i plastiku. Svaka cast. Sta se dalje desava sa tom plastikom i tim staklom. Ne znam. Znam samo da ima mnogo price ali nikakvih dela. Mi imao danas masu Zakona u toj oblasti ali ljudi jednostavno ne znaju za te Zakone jer niko nema vremena da sedi i prati Zakone koji se donose kao na traci bez ikakve pratnje koja bi javno govorila sta se tim Zakonom dobija. Takvo donosenje Zakona otvaraju velika vrata korupciji jer svaki covek, svaka firma moze da bude kaznjena ili da potplati inspektora.

Strategija u buducnosti bi bila sledeca.

Odmah, od sutra da se uvede pravilo da svaki ugostiteljski objekat mora da ima wc a u wc da uvek ali uvek ima sapun i wc papir. Onaj objekat koji ne ispunjava taj uslov a inspekcija to pronadje da mu se objekat odmah zatvori na 6 meseci. Drugo zatvaranje objekta je ujedno i trajno zatvaranje objekta za tog gazdu i on vise nama pravo da se bavi ugostiteljstvom. Posle godinu dana objekat mora da ima i papirni ili tekstilni peskir, za 3 godine da ima i uredjaj za susenje ruku toplim vazduhom. Ovo je civilizaciska odlika jednog naroda.

Prve godine radimo dve stvari, pomocu ORA sredjivanje deponija, ciscenje reka i recica, dovodjenje kanti za smece u svaki grad, svako mesto i svako selo, postavljanje znakova koje je koje mesto, pocetak i kraj mesta, oznake gde koji put vodi, te odvoz tog smeca i svakodnevno apeli Predesednika drzave, Predsednika Vlade po 10 puta od podne do ponoci na svakom TV da ne bacamo smece i da nam gradovi i sela budu cisti. Ako uspemo 50% da postignemo postigli smo mnogo odnosno malo koliko jos trebamo. Ja ne znam koje selo u Srbiji danas ima kontejnere za smece. Bogami na zapadu svako selo ima kontejnere za smece koji se cisti jednom ili dva puta nedeljno. Ako moze tamo moze i ovde. Ako Srbin tamo postuje zakone morace i ovde.

Sledece godine prelazimo na drugi deo strategije preciscavanje otpadnih voda. Prvo da se napravi plan gde se sve moraju praviti lokacije za preciscavanje vode. Potom da vidimo koliko to kosta i gde te pare da nadjemo, sta je to sto se moze u zemlji napraviti a sta je to sto moramo da uvezemo. Cuo sam ali ne stojim iza toga da samo za grad Beograd preciscavanje otpadne vode bi kostalo preko 700 miliona evra. To je za nas sada veliki nedostizan novac i moramo da vidimo kako to da resimo a u resenje cemo ukljuciti sve nase naucnike da prodjemo sto jeftinije. Verovatno je ta cifra iznesena u medijima od ljudi koji racunaju da to rade stranci i da se oni malo tu ugrade. Vreme potrebno za kompletnije resavanje ovoga prblema je 10 godina.

Reciklaza otpadnog materijala. Ovo je jedna oblast gde smatram da su korupcija i rasulo vrlo veliki. Danas u Srbiji ne postoje firme koje imaju toliko sredstava da bi mogli da sagrade recimo jednu fabriku za reciklazu. Stoga i videci kakave su kazne za nelegalnu reciklazu nikome i ne pada na pamet da se tim bavi tako da se ta oblast priprema za odredjene ljude i firme. Licno sam pokusavao da vidim put da bi radio neke reciklaze i videci sve potrebne peripetije i koliko to kosta ja sam odustao. Sta se desilo posle mog pokusaja. Nista, jer ja ne radim ali je niko drugi takodjer ne radi i otpad se gomila i baca te zagadjuje okolinu. Stoga bi ta pravila trebalo relaksirati i ponuditi firmama koje zele da se bave tim otpadom da krenu sa tim poslom a da se vremenom pribavljaju potrebne dozvole i potrebni sistemi za detaljnije preciscavanje. Jednom se mora krenuti. Ovako kako je sada je najgore jer se otpad i dalje gomila, drzavni zvanicnici nesto govore kao da se nesto desava ali konkretnih dela nema. Dokle. Dok ne dodje neko ko se bolje u to razume od postojece strukture iz vlasti. Bas danas sam gledao na TV kako se cisti na jugu Srbije recica i okolina kako kazu 2.000 dobrovoljaca i gde ministar kaze da se smece sakuplja svega 4% a lokalni sef komunalne policije kaze da ce kaznjavati sve koji bacaju smece a niko nije resio kako da se odlaze 96% ostalog smeca. Specificna situacija za Srbiju i u proslosti i danas. Sada prvo se mora resiti mesto odlaganja pa onda krenuti u ciscenje kada se ocisti u odrzavanje terena i kaznjavanje neposlusnih koji budu zagadjivali na nacin da ce pored novcane kazne da bude i kazna dobrovoljnog rada ciscenje smeca u narednih recimo 6 meseci gde god ga drzava posalje. Pa ko voli nek izvoli.

Pored ovoga mi imamo i problem da firmama koje prave taj otpad. U inostranstvu te iste firme koriste taj reciklirani materijal dok u Srbiji iz iskustva govorim te firme nece i ne zele da koriste reciklat. Pa za koga se onda reciklaza radi. O reciklazi se mora mnogo vise govoriti u medijima i vremenom cemo imati efekta ovako naprecac po sadasnjem sistemu gde bi za reciklat bio potreban sertifikat dovodi u pitanje cenu kostanja jer niko nece i ne zeli da plati nesto sto je losije od originala i do duplo vise. Ovo je problem o kom se mora razgovarati i traziti resenje.

Reciklaza je jedna vrlo ozbiljna oblast koja bi mogla da zaposli mnogo ljudi i da mnogo bolje cuvamo zivotnu sredinu nego danas. Takodjer pri spaljivanju otpada moramo da vidimo da uradimo i termocentrale za proizvodnju struje i tople vode. Aposlutno sve standarde uvesti u zastiti od spaljivanja opasnih i otrovnih materija. Tu ne sme biti nikakvog popusta niti kompromisa.

Videti kako je to u inostranstvu reseno i tako uraditi i kod nas. Ako nema privatnih interesenata onda drzava da ulozi pare u te pogone jer cemo zaposliti nas narod a zaposljevanje naroda je prvi korak ka srednjorocnom cilju.

Kanalizacija mora da bude razvucena u svim vecim naseljima u narednih 5 godina. To jeste skupa investicija ali se mora jednom krenuti u to. Danas cemo krenuti u resavanje pa mozda zavrsimo i za 7 ili 10 godina ali resicemo, ovako cekajuci necemo nikada resiti.

Problem ambrozije. Svake godine imamo probleme sa Ambrozijom i onda gradska uprava trazi radnike da ih plati da pomognu da se ta Ambrozija unistava. Dali je nekome mozda palo na pamet da se potraze nekakvi preparati koji bi pomogli u unistavnju korena i semena te Ambrozije ili mozda da organizuje Radnu Akciju omladine u unistavanju Ambrozije. Evo radnog zadatka za domace hemicare, farmaceute ili ko se vec bavi tim poslom.

Srbija bi trebala da predlozi jedno od resenja za sprecavanje zagrevanja zemaljske kugle. Trebalo bi dobro razlisliti i ponuditi pravilo da se svaka kuca ili kola moraju farbati u belu boju da bi se sto vise zemaljska povrsina bila u belom i sprecavali bi zagrevanje zamaljske kugle onoliko koliko je u nasoj moci. Ovo je u sukobu sa kapitalistickim sistemom ali kapitalisticki sistem je doveo do danasnjeg zagrevanja zemaljske kugle i mi obicni gradjani moramo da se borimo protiv toga kako znamo i umemo jer mi drugu kucu nemamo.

Kompletna privredna aktivnost u drzavi Srbiji mora da bude u funkciji zastite zivotne sredine. To moze da se izvede samo u slucaju da je ekonomija postavljena na osnove koje garantuju ekonomsku odrzivost. Odrzivost pretpostavlja da ce  se trenutnim nacinom koriscenja prirodnih dobara ekonomska aktivnost odrzavati u narednih 100 i 200 godina po uslovom da se ne dodje do velikih tehnoloskih promena. Velike tehnoloske promene bi samo dovele do produzavanja te ekonomske odrzivosti.

Jedna od osnova ekonomske i ekoloske odrzivosti lezi u energiji. Najveci deo energije dobijamo iz nafte i uglja. U ovom slucaju cemo se pozabaviti i naftom kao verovatno najvecim zagadjivacem covekove okoline.

Kljuc uspeha ministarstva ekologije bi bio u postavljanju sistema koji bi umanjio zavisnosto od nafte i uglja. Nafta i naftni proizvodi zasnovani na nafti su svuda oko nas i ako pocnemo da smanjujemo zavisnost od nafte, bicemo na dobrom putu da stvorimo i ekonomiju i drustvo u kome zelimo da nam deca zive i odrastaju. Mnoga resenja po pitanju nafte su vrlo jednostavna kada shvatimo da zivot bez proizvoda na bazi nafte ne predstavljaju buducnost nego proslost. U ovom konkretnom slucaju cemo se pozabaviti naftom kako verovatno nejvecim zagadjivacem covekove okoline. Navescemo neke primere koji danas gotovo i ne primecujemo.

Proizvodnja plasticnih kesa ili kako kazu a mi to ne mozemo proveriti su biorazgradive kese koje svakodnevno uzimamo i prodavnicama i na svakom mestu gde nesto kupimo. Danas su te kese svuda i po brdima i po rekama i po ulicama jednostavno "rastu kao vocke i na drvecu". Ako bismo izbacili iz upotrebe ili mnogo vise naplacivali te kese sve vise bi se resavali zavisnosti od nafte. 99% novca koji bi se naplacivao bi isao u budzet za ekologiju. Pakticno Zakonom bi se te plasticne kese zabranile ili visoko oporezovale. Te kese bi bile zamenjene platnenim ili papirnim kesama koje bi se mogle koristiti i vise od 100 ili 200 puta a koje bi bile daleko jeftinije i mogle bi se uzeti na svakom prodajnom mestu. Ovom merom bi se smanjila potreba za uvozom nafte ili nekih naftnih derivata i drzava bi na tome ustedela dosta novca. Narod bi u pocetku negodovao ali bi vrlo brzo uvideo prednosti i nebi vise vidjao plasticne kese kako rastu po drvecu, u rekama, po parkovima, ulicama, zitnicama itd...

Drugi primer su plasticne boce. Drzava treba da zabrani ili strogo ogranici sta je to i gde se moze samo koristiti plasticna i PET boca. Recimo, pivo, sokovi, mleko su tri najprodavanija proizvoda u Srbiji a svi se pakuju u plasticne ili PET boce. To je jedna ozbiljna kolicina koja se uvozi i trosi svakodnevno u Srbiji. Ako bismo recimo u roku od 6 meseci doneli Zakon po kom se ti proizvodi mogu iskljucivo pakovati u staklenu ambalazu onda ce taj uvoz nestati a zaposlicemo nase radnike u "Srpksoj Fabrici Stakla" u Paracinu koju cemo modernizovati za takvu proizvodnju. U danasnju cenu recimo sokova u tetrapacima, plasticnim bocama je uracunata i cena te boce ili pakovanja. Ako bismo doneli Zakon o obavezi koriscenja staklenih boca i zabrani koriscenja amblaze od plastike onda bi i cene sokova ukoliko gradjanin vrati ambalazu znacajno pala i to verujem i do 10-20%. Svaka staklena boca bi kostala recimo 150 dinara. Staklena ambalaza bi uticala i na troskove transporta i tako bismo dobrim delom i zastitili domace trziste i domacim proizvodjacima i privredi dali vise prostora. U ovom slucaju bismo zaposlili i neki narod koji bi sakupljao staklenu ambalazu od onih gradjana koji su leni u vracanju staklene ambalaze.

Samo na ova dva primera dosli bismo u situaciju da stedimo novac na derivatima nafte koji su osnova proizvodnje plasticne ambalaze, resili bismo problem jednog dela plasticnog otpada i motivisali potrosace da cuvaju i vracaju ambalazu, povecali bismo zaposljavanje naseg naroda. (prilog o nafti i naftnim derivatima pridodat pocetkom septembra 2011 na predlog naseg profesora iz Kanade).

Takodjer se mora videti kako je u inostranstvu reseno pitanje sa biodizelom i biodizel koristiti kao gorivo za autobuse u gradskom saobracaju u Srbiji. Samo zamena dizela sa biodizelom moze Srbiji da otvori mnoga radna mesta u proizvodnji i preradi uljane repice koja moze da raste u svim uslovima i u brdu i na polju i da dobrim delom zameni kupovinu jako skupe i po zdravlje i ekologiju stetne nafte.

Ukoliko imate interesovanje za ovo minsitartstvo molimo Vas da se javite i posaljete svoju viziju ovoga ministarstva. Ovo je samo moj predlog.

Sveto pismo za sve zaposlene i ovom minsitarstvu i sve gradjane Srbije je da je ovo nasa zemlja i da je moramo cuvati za nasu deci da imaju mirani  bezbedan zivot da se sve mere i potezi rade na ostvarenju srednjorocnog i dugorocnog cilja.

   
   
   

OBJAVLJENO: APRILA MESECA 2011 god.