Pocetna Buduci pravci kretanja krize Srbija i EU Ekonomski program Ministarstva Poruka Kontakt
 
   

Ministarstvo Saobracaja i Telekomunikacija

Autoputevi, magistralni i lokalni putevi.

Sto se tice infrastrukture imam utisak da je ovaj koridor 10 koji Srbija gradi duzine makar desetak hiljada kilometara a ne nekih stotinjak kilometara. Taj autoput se radi od pre 1990 godine.

Prosto je neverovatno kako cela Srbija cuti pred najvecom pljackom u toj infrakstrukturi pa sve poslove dobijaju stranci ili Alpina ili Strabak a sve radove izvode domace firme. NEVEROVATNO. Srbi su glupi ugovoriti posao ali su pametni izvesti taj posao u roku. To je posebna oblast za istrazne i pravosudne organe u nekom narendom periodu. Pa reci ce protagonsti ove politke “da bismo dobili kredite uslov je bio da izvodjac radova da garnaciju banke” i samo po tom osnovu su te dve firme dobile milionske zarade. Sto drzava ne dade garancije domacoj firmi umesto banaka i te pare koje su zarada ove dve pomenute firme zadrzi za sebe i tako smanji troskove izgradnje. Sa tim parama je mogla finansirati nesto drugo.

Da bi strani investitor dosao ili domaci ulozio pare u Srbiju prvo se gledaju putevi i kvalitet puteva za dovoz ili odvoz robe. Naveo bi u ovom programu primer jako loseg puta koji povezuje dva najveca grada u Srbiji. Ako imate kamen u bubregu velika Vam je mogucnost da taj kamen proradi posle voznje tim putem Beograd-Novi Sad preko Stare Pazove, Indjije i Fruske Gore. Ljudi cija je inteligencija mala kazu da ima i Autoput ali ako neko recimo iz Indjije mora preko Fruske Gore ima neki poso tamo nema taj autoput sta sa njim. On je osudjen na los put ceo svoj zivot bez ijedne sanse na nesto bolje. Tako je stanje i sa ostalim putevima u Srbiji ali zato placamo astronomske cene na autoputevima za putnicka i teretna vozila. Imam utisak da smo ne jedan nego godisnje po jedan autoput mogli graditi koliko kosta putarina. Gde su te pare. Postoji li uopste bilo ko, ko to kontrolise.

Danas u EU postoji sajt koji pomaze firmama kojima je potreban prevoz robe da prodju sto jeftinije da im roba bude sto konkurentnija. Tako necega u Srbiji nema i Ministarstvo mora da pokrene takav sajt jer ce pomoci mnogima kako prevoznicima da imaju sto manje praznih povratnih tura tako i korisnicima tih usluga da sto jeftinije plate prevoz i povecaju svoju konkurentnost.

Nije retkost da se mnogim selima i kucama danas ne moze prici zbog losih puteva. Razumem da drzava nema para za asfaltiranje ali ima toliko da te puteve jednom godisnje popravi i dovede u red da se moze doci do tih kuca. Zapostavljanje tih puteva je zapostavljanje sela. Sve kuce moraju u tim selima da dobiju ako vec namaju struju, bezicne fiksne telefone, daleko jeftiniji inpuls i od strane drzave besplatan ADSL internet. 

Danas niko ne govori o bezbednosti na putevima u Srbiji. Skoro ili cesto putujem i vidim koliko su ti putevi vrlo nebezbedni. Recimo, pored samih puteva su vodeni odvodni kanali koji su veoma duboki sa cestim betonskim prelazima preko tih kanala. Mi to ne primecujemo jer svakodnevno to vidjamo ali bilo bi interesantno kada bi se recimo sabralo koliko smo vozaca ili saputnika izgubili na tim putevima i da vidimo kako u buducnosti to resimo. Moj predlog je da se sa strane na svim mestima grade metalne ograde da se ne moze "izici" sa puteva. Takvih ograda ima ali malo. Znam da je to skupo ali ljudski zivoti su najskuplji.

Postoji jedan put koji je gotovo pogibeljan, uzasan i za vozace i za kola a to je lokalni put na teritoriji grada Beograda od Autoputa Beograd - Zagreb kod Dobanovaca do Batajnice. Promet putnickih i teretnih vozila je velik jer ima dosta skladista, magacina i poslovnih prostora. Zar niko od nasih glavesina ne ide tim putem da to vidi. Da kojim slucajem neki gradski glavesina tamo zivi verujem da bi to bilo vec uradjeno. Nebi me iznenadilo da jednoga dana gradjani zatvore taj put u znak protesta.

Konacno se moraju pare izdvajati od putarine i krenuti u gradnju autoputa prema Cacku i dalje na Zlatibor ka Prijepolju. Neka se godisnje napravi 1 ili 5 ili 10 kilometara i to je nesto, nekada cemo dobiti taj autoput, ovako cekati i stalno govoriti o njemu necemo za hiljadu godina dobiti ni jedan milimetar tog autoputa. Treba razmisljati i o autoputu Cacak - Kraljevo - Krusevac - Koridor 10. Autoputevi izazivaju industriju.

Zeleznice Srbije

Srbija ima strateski polozaj kao tranzintna zemlja, ali je prosecna brzina vozova oko 34 kilometara na sat, a u EU je oko 80 kilometara na sat. Uz sve to, prosecno kasnjenje vozova u Srbiji je oko 54 minuta na 100 kilometara u teretnom saobracaju, i pitanje je dali jedan izvoznik moze da se pouzda u zeleznički prevoz za njegove potrebe.

U zeleznicama Srbije su potrebni kadrovi ali da su tamo kadrovi bez ucesca politickih stranaka. Koliko smo mogli videti politicke stranke i njihovi kadrovi su opustosili zeleznice koje se danas voze 34 km na sat sa perspektivom potpunog zaustavljanja. U Nemackoj recimo vozovi idu i do 450 km na sat a nasi 34 km, pre 20 godina su isli mislim da je bilo 100 km. Pametnom dosta. Mora se videti da Luku Bar i Zeleznicu Crne Gore otkupimo i remontujemo za nase potrebe. Morsku Luku za ulazak, utovar i istovar vrlo velikih brodova a zeleznicu za dovoz i odvoz robe. Nasa postojeca zeleznica se mora remontovati i dovesti u situaciju da vozovi idu do 140 km na sat. Znam da je to investicija ali se prvo zeleznica mora sama reorganizovati i ustedeti tamo koliko moze a moze se i to dosta kako u ljudstvu, tako i u opremi i prostorima.

Skoro sam trazio poslovni prostor i nasao ga kod zeleznice ali nisam mogao da izmajmim jer postoje tamo neke procedure i koliko vidim taj prostor tamo i dalje danas lezi. DOKLE. Dok ne dodje neko ko koristi mozak. Koliko je zeleznica izgubila para do sada i dali ce neko za to odgovarati. Glume nivo i traze da im neko da platu.

Kada god ulazim u krug zeleznice postoji portir koji mi trzi da platim ulazak. ZASTA DA PLATIM ULAZAK. Da bi finansirao neciji nerad koji uzgred ima monopol. E, pa ove naplate nece biti ukoliko ovaj program zazivi.

Mora se pokrenuti ideja o gradnji brze pruge iz Nemacke, preko Austrije, Madjarske, Srbije, Makedonije do Soluna.

Vazdusni saobracaj

Stalno slusamo kako "JAT" radi sa gubitcima. Zasto bi neki stranac kupovao neku firmu koja radi sa gubicima. Zar postoji takvih budala koji tako hoce da kupe i rade sa gubitcima. Ako postoje onda da vidimo sta oni misle da rade pa da mi to sami radimo i taj profit ostane nama i Srbiji. Jesmo li mi tolike budale da mi to ne znamo da radimo.

Prvo "JAT" mora da se oslobodi ovolike radne snage i da predje u niskobudzetne kompanije. Ako se ne varam "JAT" ima desetak aviona i oko 1.200 zaposlenih. Pa toliko administracije ne moze nijedna kompanija da izdrzi pa da im svaki dan lete potpuno puni avioni a ne poluprazni. Niko ne razmislja u "JAT"-u kako da popune te avione da recimo ponude gradjanima tih drzava da ovde lece zube jeftinije je a njihovi avioni bi bili puni. Mozda bi to makar malo popunilo avione vise.

Nikakva prodaja JAT-a ne dolazi u obzir jer koliko se do sada dalo videti tako se pricalo i za "SARTID" koji danas radi rentabilno sto ce reci da su o nekadansjem "SARTID"-u pricali diletanti a ne ozbiljni ljudi, posebno ne "experti".

Ako se ne varam imamo dve kompanije za gradnju malih aviona i obema treba da im se pomogne da se ulozi da bi imali sto vise posla. Ta pomoc moze da bude finansijska ukoliko im bude potrebno a moze i u promociji njihovih aviona.

Na Beogradskom aerodomu se mora uraditi na vrhu jedan restoran sa koga bi pucao pogled na pistu sa koje polecu i na koju slecu avioni. Neshvatljivo mi je da je projektant napravio takav propust kada je projektovao beogradski aerodrom. Mnogo ljudi bi dovodilo svoju decu jer je to za decu ipak neka atrakcija.

Vodeni saobracaj

Danas da budem iskren o toj oblasti bas ne znam mnogo, ali mi se cini da nisam od nikoga cuo da je svoju robu poslao brodovima i barzama ka Novom Sadu ili ka Kladovu. Nekada je postojala turisticka linija Beograd-Kladovo ali toga vise nema. Zasto. Zasto je zamro nas vodeni saobracaj. Ne traba zaboraviti da smo mi u vodenim putevima u zili kucavici Evrope. Savet onoga ko se bavi u ovoj oblasti bi dobro dosla.

Telekomunikacije

Sto se tice telekominikacija i interneta tu smo na zapecku Evrope. Imamo najskuplje komunikacije na svetu. Zasto je to tako na to pitanje treba da odgovori onaj ko je uspostavio ta pravila. Ja mislim da je u pitanju neznanje, javasluk i nerad.

Internet je bogom dano pravo malim narodima da se oporave u ekonomskom smislu jer za jednim stolom u jendom sekundu mogu da pronadju bilo koju firmu ili podatak u svetu. Sve je dostupno ali u Srbiji iskorisceno svega 0,05%. Koliko skupoca komunikacija utice na privredu. Veoma, a posebno danas kada je svaka informacija bitna i kada nista u svetu nije daleko kada je sve u dvoristu i svako je nadohvat ruke.

Drzava pod raznim izgovorom i opravdanjem prodaje svoju najacu kompaniju samo i iskljucivo da bi isplatila plate drzavnim sluzbenicima. A onda, sta ce prodati dalje. I dokle ce tako raditi. Tu prodaju "TELEKOMA" na svaki nacin moramo zaustaviti i spreciti.

U "Telekom Srbija" imamo dobro programere i strucnjake ali zasto nikome ne pade na pamet da recimo kada je Skype napravio svoj mesenger da i "Telekom Srbija" napravi svoj mesenger da nasi ljudi iz inostranstva mogu da razgovaraju sa rodbinom po nizoj ceni nego da koriste Skype i tako drugima daju pare a mi Srbi da od toga da ne vidimo ni jedne prebijene pare. Koliko samo Skype zaradjuje godisnje. Mozda smo nesto mogli zaraditi i vani a svaka ta para ili dolar je cista zarada. To nije uradjeno samo iz razloga jer direktore postavljaju politicke stranke a oni tamo idu samo po platu i napredak firme ih uopste ne zanima. Sve sto se tamo postiglo, postiglo se na silu i na kraju kada su svi drugi u svetu to postigli. Ovo govori o kvalitetu menagmenta.

Sto se tice "Telekom Srbija" tice ja ga vidim kao jednu od najjacih komopanija u Srbiji i na Balkanu. Drzava mora odmah da stupi u pregovore o kupovini preostalih 20% akcija koje danas drze Grci.

Potom ce doci do kompletne promene svih sefova, direktora i partiskih kadrova i dovodjenja strucnog menadzmenta kome ce biti glavni cilj stvoriti sto vecu i sto jacu kompaniju, koji se nece baviti punjenjem partiskih kasa nego pratiti sva nova dostignuca u oblasti telekomunikacija i primenu istih u Srbiji i podrucjima koja su u vlasnistvu "Telekom Srbije". Pre neki dan me na kucni telefon zvala devojka iz jedne agencije nudila i ispitivala raspolozenje za uvodjenje novog operatera koji nudi za 2.500,00 dinara putem ADSL: televiziju i internet.

Pre punih 6 godina su se u Francuskoj pojavili provajderi koji su za 19.90 Evra nudili ADSL: televizija, internet i besplatno telefoniranje na sve fiksne i mobilne telefone u Francuskoj i na fiksne telefone u preko 100 drzava sveta. Koliko ovo znaci u konkurentnosti roba iz Francuske. Mnogo, jer manjim troskovima za informacije mogu doci do daleko vise informacija.

A sta se danas kod nas desava. Umesto da "Telekom Srbija" novim uslugama povecava svoju dobit oni su se okrenuli starom sistemu zloupotrebi monopola povecanjem cene razgovora u fiksnoj telefoniji. E bas ti kadrovi koji su tu ideju o poskupljenju izneli moraju da ekspresno dobiju otkaze u "Telekom Srbija". Ti ljudi danas nas ubedjuju da "Telekom Srbija" je losa kompanija i da je nasa sreca da je nekome prodamo. U toj kompaniji su losi samo oni. Ovo poskuljenje je dokaz neznanja ljudi koji vode tu kompaniju. Kada cemo mi pod upravom tih ljudi da dobijemu usluge ADSL televizije, inetrneta i besplatnog telefoniranja u Srbiji i u svetu. Kada cemo doziveti da troskovi informacija budu sto manji a samim tim i da povecamo konkrentnost nasih roba i usluga. Nikad. Jer, oni naprosto to ne znaju i ne razumeju.

Srbija je na dnu lestvice u Evropi po koriscenju interneta kao i iskoriscenosti prednosti koje nudi kompjuter. Danasnje poslovanje je nezamislivo bez kompjutera a ne postoji bolje i jeftinije prezentovanje firme nego preko interneta u vidu web prezentacije. I pored svega ovoga u Srbiji svega 10% firmi ima aktivne prezentacije na internetu a samim tim sebe firme koje namaju svoje prezentacije dobrim delom iskljucuju iz mogucnosti i da se za njih trazi i da daju svoje ponude u poslovima.

Resenje kako da do maximuma da iskoristimo internet.

Srpski jezik je specifican i njega zna da govori i razume svega oko 17 miliona ljudi na svetu. A svet ima kako kazu preko 6 milijardi ljudi. Velika prepreka nasim privrednicima je nepoznavanje stanih jezika posebno engleskog jer je u poslovnim krugovima najzastupljeniji. Internet je nasa sansa da se svetu predstvimo u poslovnom smislu. U ovom o cemu cu sada pisati nece me bas svi razumeti ali oni koji me razumeju znace koliko bi ovo resenje nasoj privredi pomoglo. Za veoma kratko vreme bismo znacajno povecali interesovanje za nase proizvode i izvoz nase robe.

Prvo, drzava mora da izdvoji sredstva i napravi lokalni inetrnet pretrazivac za teritoriju Srbije u koji bi bili ukljuceni svi sajtovi sa domena .rs kao i firme kojima je sediste u Srbiji a imaju domen .com. Taj pretrazivac bi radio na srpskom i engleskom jeziku a kasnije i na ostalim svetskim jezicima.

Vlada Srbije mora da donese uredbu po kojoj svaka firma ili preduzetnik u roku od 6 ili 9 meseci mora da ima svoj web sajt i to da propise nacin sta svaki od tih sajtova mora da ima. Svaki sajt mora da bude na srpskom i engleskom jeziku. Na svakoj stranici sajta u zaglavlju mora da bude postavljan drzavni lokalni pretrazivac da se direktno moze uneti neki pojam i traziti podaci. Ukoliko neki stranac udje na bilo koji sajt u Srbiji odmah preko tog lokalnog pretrazivaca moze da krene u pretragu za nekim proizvodom u Srbiji i to na engleskom jeziku jer ce svaki sajt biti na srpskom i engleskom jeziku. Recimo inetersuje ga drveni briket i cim na engleskom jeziku unese recimo rec “drveni briketi”, automatski mu izbacuje listu proizvodjaca i trgovaca drvenim briketima u Srbiji. Sada on moze da ide na njihove sajtova i da ih kontaktira.

Danas, nazalost retko koje firme ili ljudi koje prave sajtove znaju kako se sajtovi prave da bi bili vidljivi i nametljivi pretrazivacima. Mnogi sajtovi srpskih i ne samo srpskih firmi su veoma lepi ali sa stanovista upotrebe krajnjih korisnika potpuno neupotrebljivi jer se do njih jako tesko preko pretrazivaca moze doci i stoga to su bacene pare onoga ko je porucio izradu tog sajta. Nije dovoljno imati sajt ako nije vidljiv na pretazivacu to je nesto kao da i nemate sajt. Danas je dobro uradjen sajt 80% zavrsene trgovine. Lose uradjen sajt su propale pare. Ovo je tesko mnogima da shvate ali ja znam efekte dobro uradjenog sajta. Da pojednostavim. Ako se jedna firma bavi proizvodnjom nekih proizvoda i napravi sajt o sebi a stranac ili domaci kupac preko interneta ne pronadje da bas Vi to radite onda nemate sajt ili Vas sajt nema svrhu. Svrha sajta je da dovede nove kupce i da Vas novi kupac sto brze pronadje.

Naveo bih Vam primer odlicne organizacije privrede na internetu preko www.alibaba.com gde su kinezi uspeli na odlican nacin da prezentuju svoju proizvodnju i mi trebali da uradimo tako nesto ili nesto slicno tome s tim sto bi mi na svakom nasem sajtu obavezno imali u zaglavlju taj pretrazivac i on bi se u pocetku odnosio samo na teritoriju Srbije. Posto bi svaki sajt bio napisan na srpskom i engleskom jeziku svaki stranac koji zna engleski jezik bi se kroz pretrazivac jako lako kretao. Posto sam registrovan na ovom kineskom sajtu redovno mi salju informacije o proizvodima koji su mene interesovali i to recimo za jedan proizvod vec pune dve godine koji su to jos novi proizvodjaci ili trgovci. Sada recimo kada odem na taj sajt i samo gledam neke proizvode na prodje niti nekoliko dana a ja dnevno dobijem po nekoliko ponuda firmi koje se bave bas proizvodnjom tog proizvoda. Mi to isto mozemo da uradimo preko tog pretazivaca prema strancima.

Taj pretrazivac nebi bio skup u odnosu na korist koju bi mi imali od njega.

Globalni pretrazivaci poput Google i Yahoo ne daju prave informacije a posebno ne vezano za usko specijalizovane proizvode i firme i tu su se do sada pokazali mnogo boljim lokalni pretrazivaci. Medjutim i ti lokalni pretrazivaci zavisno od vlasnika i njegove politike mogu da korisnika interneta da navode na tacno odredjene proizvodjace. Bezbroj puta do sada Google i Yahoo mi nisu dali informacije o odredjenim firmama sa trzista za SAD “neprijateljskih” poput Rusije ili Kine iako te firme imaju svoje sajtove ali su mi dali sve informacije o firmama iz SAD. Stoga nam je potreban lokalni pretrazivac koji bi bio postavljen na svaku stranicu svih web sajtova iz Srbije.

Ovim putem bismo lakse dolazili do novih trzista kako za svoje robe tako i za repromaterijale.

Sta bi privreda Srbije dobila ovom uredbom;

Dobila bi realno mnogo vecu sansu za nova trzista, za koja se danas ino firme bore na sve moguce nacine. Ovo je najjeftiniji i u svetu jedinstven nacin.

Prvo bi se oni koji ne znaju moc interneta pobunili, zasto im se namece novi namet. Ako bi se svaki sajt pravilno iskoristio kako predlazem nase privreda bi u svetu bila prva koja bi tako nesto ponudila i sebe u potpunosti otvorila svetu, sta ima, sta nudi i sta trazi. Svaka informacija ima svoju cenu a za svakog stranca bi mi bili jedan besplatan informator sto bi nam se posle odrazilo kroz proizvodnju i prodaju nasih proizvoda.

Nasa prepreka ili jezicka barijera bi bila znacajno smanjena jer bilo koji stranac bi preko naseg pretrazivaca na engleskom jeziku mogao normalno da traga i trazi sta zeli.

Naravno, vremenom treba raditi na tome da se lokalni pretrazivac prevode na ruski, italijanski, spanski, portugalski, kineski, japanski, francuski i ostale jezike. No o tom potom.

Isto tako treba ukinuti godisnju naplatu odrzavanja domena .rs i .co.rs na internetu. To nije naplata to je pljacka. Nije bitan iznos bitan je princip.

Da bi sve ovo profunkcionisalo rok je godinu dana.

Drzava mpora da uradi jedinstven informacioni sistem za sve svoje institucije kao i za e-meilove zaposlenih u drzavnim institucijama i da se u svakoj drzavnoj instituciji mogu videti i dobiti podaci od druge drzavne institucije. Recimo u poreskoj upravi mozete da izvadite Izvod iz Drzavljanstva ili Izvod iz Maticne Knjige rodjenih.

Drzava mora mnogo, mnogo vise novca da ulozi u razvoj informacionih tehnologija. Informacione tehnologije su neslucene mogucnosti zarada, ne treba ih izbegavati, treba im ici u susret jer one su buducnost. Samo za sredjivanje i povezivanje drzavnih institucija u Srbiji su potrebne hiljade mladih programera da bi doveli u red i doneli velike finansijske ustede u buducnosti.

Recimo, drzava treba da pokrene i inicira izradu softvera za prepoznavanje ukradenih kola na nacin da recimo ukoliko se ukradena kola krecu po gradu i cim ga kamera snimi istoga momenta vrsi proveru registracije i marke vozila, dali je registrovano ili dali je ukradeno i ukoliko dobije signal da je to vozilo ukradeno krece u pracenje tog vozila po gradu do momenta hapsenja. Za tako nesto ceo grad treba da bude pokriven kamerama a to je najmanji trosak koliko stete bande prizvedu kradjama.

Danas se preko Google eartha moze videti malo jasnije neki delovi Srbije ali ne i cela Srbija a po mom ubedjenju bi se morao uraditi jedan program na internetu gde bi se uradila detaljna ili do sitnog detalja vidljivost svakog dela Srbije. Jednom ili dva puta godisnje vojni Avioni prelete i snime Srbiju i ti snimci se onda postave na inetrnet da to bude detaljno trodimenzionalno kao sto to radi i Google Earth. Upise se svaka ulica i svaki broj. Pretraga po gradovima i po brojevima.

Skoro sam koristio navigator koji ima mapu Srbije. Pa ova mapa Srbije je bogu za plakanje. Ogroman broj ulica i brojeva samo u Beogradu je na mapi nevidljiv cak i adrese ulica i brojevi nekadasnjih fabrika koje su napravljene pre 50 godina. Gledajuci kakva je situacija danas mogu samo da pretpostavim koliko godisnje se izgubi kilimetara u traganju za zeljenom adresom, to gorivo neko placa i to kosta i ta cena necijeg javasluka i nearada il izle namere se ugradjuje u cenu nase nekonkurentnosti robe. Ove mape su zaista tuga za jednu drzvu i stoga ce se uraditi sledece cim ovaj program stupi na snagu.

U svakoj opstini u Srbiji ce se "odvojiti" covek ciji posao ce biti samo na izradi mape njegove opstine. Svaka postojeca adresa, buduca adresa ce biti locirana i unesena u mape. Ne sme postojati nijedna adresa bilo to u gradu, naselju ili selu a da se nece nalaziti u mapama. Naziv svakog mesta, naselja i sela. Klasifikacija svakog puta u opstini mora da bude detaljno uradjena. Svaki znak i ogranicenje brzine. Rok za izradu detaljih mapa je godinu dana. Za 5 godina mi cemo morati imati mape kako sto ih danas imaju Nemci sa jedne strane detaljne a sa druge strane i trodimezionalne.

Sto se tice kompjuterizacije svi gradjani Srbije u roku od 5 godina moraju da imaju pristup ineternetu i da znaju da rade na kompjuteru.

Ukoliko imate interesovanje za ovo minsitartstvo molimo Vas da se javite i posaljete svoju viziju ovoga ministarstva. Ovo je samo moj predlog.

Sveto pismo u ovom minsitarstvu mora da bude srednjorocan i dugorocan plan te da sve mere koje se predlazu i preduzimaju moraju da budu u toj funkciji.

   
   
   
   

OBJAVLJENO: APRILA MESECA 2011 god.